VIDEO SAM ŽREB U AVIONU I SMORIO SE - GDE BAŠ ON? Kecmanović brutalno iskren posle herojskog otpora Sineru...
Dodajte Kurir u vaš Google izbor„Osećao sam se dobro i komotno na terenu tokom meča, igrao dobro i servirao isto tako - što mi je dosta pomoglo u nekim momentima. Osećao sam da sam bio blizu, a pogotovo nakon prvog seta sam počeo da verujem da mogu nešto da uradim. Drago mi je da sam uspeo da jako dobro odigram ovaj meč, da pokažem da mogu da igram sa njim - što do sada nikad nisam. Kad god sam igrao protiv broja 1 na Centralnim terenima obično su me lako pobeđivali. Ovoga puta sam pokazo da sam napredovao u nekim stvarima, naučio nešto iz prethodnih mečeva”, ističe Kecmanović.
Šta se u međuvremenu promenilo kod njega?
“Mislim da sam danas jednostavno više verovao, i iskustvo kada već četvrti put staješ na centralni teren biva drugačije; nekako već znaš kako sve funkcioniše i kakav osećaj ti pričinjava. Bolje se baviš situacijom, u suštini. Jednostavno sam danas bio opušteniji, bolje igrao i više verovao u sebe.”
“Pa da, bio sam u avionu kad sam video žreb i smorio sam se. Volim da igram na travi, uvek sam dobro igrao na njoj - I onda baš odmah na njega… Bilo mi je bezveze, ali je na kraju ispalo lepo. Lepo je bilo iskustvo što sam mogao da odigram ovakav meč”, ističe on.
Da li ti je taj nedostatak vere u sebe odmogao u pripremi ovog meča?
“Ne verujem da mi je odmoglo, jer sam bio više opušten i nisam stavio neki preveliki pritisak na sebe. Znao sam da - ako hoću da imam bilo kakvu šansu da nešto uradim – da moram da igram opušteno, da ja budem taj koji će biti agresivan, da ne čekam, jer, znam i on kako igra. Ako i ništa, mislim da mi je pomoglo, to što smo od početka znali da ću najverovatnije “ići kući” – i onda se lakše pristupi meču. Ne osećaš nikakav pritisak, i onda možeš da daš sve od sebe, i šta bude, bude”, uz osmeh komentariše Kecmanović.
Nadamo se da Kecmanović nije kupio kartu za sutra…
“Ne, nisam, pošto igram i u dublu”, kaže on (sa Dakvortom, prim. aut.).
Šta ti je prolazilo kroz glavu pre izlaska na teren, kada si vodio u setovima?
“Imao sam sreće što su me proveli kroz Centralni teren dan pre, da osetim kako izgleda taj ambijent – jer je prošlo godinu dana. Zahvalan sam na tome, lepo sam se osećao svaki put i ovo mi je četvrti meč na ovom terenu i osetio sam se kao da mi je sve poznato. Nije kao da sam bio bačen sa Marsa a ovaj teren, već da zaista na njemu pripadam. Tako sam zaista mogao da se pripremim za ono što me čeka”, prenosi nam Kecmanović.
Da li si pomisio na to kako je Janik ispao sa Rolan Garosa, kada je pokazao da je i on samo čovek sa određenim slabostima?
“Jesam, ali da dođete do toga da meč traje 4 sata na 40 stepeni Celzijusa – morate i dalje da odigrate veliki broj odličnih poena. Svi znamo kakvo čudo od igrača je Janik, i srećan sam zbog toga što sam verovao u sebe i ostao konkurentan ovoliko dugo i namučio ga!”
Da li je zafalilo energije u petom setu, i koja su mu bila očekivanja pre njegovog početka?
“Možda je bilo tako, ali je on počeo mnogo bolje da servira u četvrtom setu i nastavio tako u petom. Lako je dobijao svoje gemove, bukvalno prolazio kroz njih – dok sam ja morao da odigram svaki poen u mom gemu, da se pomučim da ga dobijem. To vas stavlja pod određeni pritisak, da morate da odigrate svaki poen posle servisa jer vam ništa neće biti dato džabe – i, eto, onda baksuzno ode gem…”
Da li ga je malo dekoncentrisala ta krv na patikama Sinera, i možda predugačko odsustvo Sinera sa terena pre poslednjeg seta?
“Video sam je, ali nije – jer se normalno kretao i trčao. Ne znam da li je ta pauza između četvrtog I petog seta bila malo duža, ali – ako sam izgubio ovakav meč zbog tih 30 sekundi ili minuta, onda stvarno…”, zaključuje Kecmanović.
Posle Vimbldona Kecmanović se vraća na šljaku – Kicbil, Gštad – a zatim pauza nedelju dana, pa Montreal, Sinsijati i najverovatnije Vinston-Sejlem na severnoameričkoj turneji.